sledeća tema »

[nikola]

Zvezdin sportista veka
Pre dve godine Dragan Džajić je bio pobednik i u izborima za Zvezdinog sportistu veka. Iako je u sportskom društvu iz Ljutice Bogdana poniklo mnogo vrhunskih asova, utisak je da izbor, ipak, nije bilo teško napraviti. Ovu konstataciju možda najbolje potvrđuju sledeći podaci:
Dragan Džajić je 587 puta nasatupao za Crvenu zvezdu (rekord), i postigao 285 golova (rekord). Kao igrač osvojio je pet titula šampiona Jugoslavije (rekord), i četiri Kupa, Srednjoevropski kup i trofej Super šampiona Jugoslavije. Kao direktor Crvene zvezde, osam puta se radovao osvajanju nacionalnog prvenstva, sedam puta domaćem Kupu i, naravno, jednom tituli Evropskog prvaka i jednom trofeju pobednika Interkontinentalnog kupa. U periodu od kada je predsednik crveno-belih, na Marakanu su stigle dve titule prvaka i tri pobednika Kupa.
Odkad je zakoračio u svet fudbala, Dragan Džajić se tako radovao osvajanju 33 trofeja!



Pol: Muškarac
Poruka: 1604


Windows 98
Mozilla
   
   Re: Драган Џајић - Трећа Звездина звезда
« Odgovor #19 19. Apr 2008, 23:54:37 »
   Citiraj
Po meni jedna od najsmekerskijih izjava koju je Dzaja dao a u vezi istorijske utakmice u Bariju

"Džajić je umeo da ispravi i još jednu nepravdu koju je, kao fudbaler doživeo u Crvenoj zvezdi - nije dozvolio da se maja 1991. godine u Bariju ponovi greška iz Jene, odnosno Atine. To je najsvetlija stranica iz njegove karijere sportskog funkcionera. Najlepše ju je sam opisao prisećajući se detalja sa konferencije za novinare u sali stadiona "San Nikola", nakon osvojenog pehara pobednika KEŠ.
- Novinari iz inostranstva, pre svih iz Francuske, insistirali su od mene da im kažem nešto što ne mislim i što bi bio alibi za Olimpik. Optuživali su me, kao i trenera Petrovića, da smo u finalu Kupa šampiona igrali dekadentno, ziheraški, da smo uništili fudbal! Saslušao sam ih i upitao:"Ako je Olimpik bio bolji zašto nije postigao gol za 120 minuta? Usput sam slušao i dijalog Bobija Čarltona i našeg tadašnjeg selektora Ivice Osima. Englez se čudio što je tim kakav je Zvezda igrao tako oprezno i bojažljivo. Osim mu je odgovorio:"Mi često igramo dobro, ponekad i najbolje ali na kraju gubimo. Zar nije bolje kritikovati Zvezdu u pobedi nego u porazu? Tada sam zagrlio Osima i setio se kako su nas tapšali po ramenima i uvek govorili posle poraza da će sutra biti bolje i kako svaka igra ima i revanš. Nešto sam, međutim, dobro naučio i u Firenci 1968. godine, i u Atini tri godine kasnije - znao sam da utakmica u Bariju nije imala revanš - ispričao je Džajić."

2.decembra 1998, Delije Internet Fan Club je dobio ekskluzivni intervju sa Draganom Džajićem, verovatno najvećom Zvezdinom legendom, i čovekom koji na neki način predstavlja personifikaciju FK Crvena Zvezda.
I pored velikog broja tekućih obaveza Džaja je izdvojio 45 minuta - koliko nam je bilo potrebno da u prijatnom razgovoru u prostorijama FK Crvena Zvezda izložimo pitanja koja su preko Internet Fan Cluba stigla sa svih strana sveta. Da ne dužimo puno sa uvodom - da pređemo na ono što vas sigurno najviše interesuje - Džajini odgovori na vaša pitanja.


Kako objašnjavate katastrofalnu situaciju u klubu i treće mesto na tabeli sa velikim zaostatkom?
Do kada će trajati agonija naše Zvezde?
Kom mestu mozemo da se nadamo u domacem sampionatu???


Svakako da rezultati ne zadovoljavaju nikoga u klubu, a isto tako ni armiju naših navijača. Pre svega tu mislim na prvenstvo, gde smo svoje prilike propustili onda kada je to možda bilo najvažnije. Shvatite da igramo u ligi u kojoj su dovoljna 2 poraza pa da izgubite titulu. Mi smo u SFRJ gubili i po 5, 6 utakmica pa bi bili šampioni, sad smo se sa 2 poraza maltene oprostili. U Kupu smo još uvek u igri i tu se nadamo trofeju.
Što se tiče Evrope, Crvena Zvezda ove godine nije toliko nezadovoljna - ostvarili smo dosta veći broj bodova nego u prethodnim sezonama. Mežutim, činjenica je da smo 2 naše utakmice sa Lyon-om igrali na gostujućim terenima i uveren sam da bi bio drugačiji ishod da samo mogli da igramo na našem stadionu u atmosferi kakvu samo naši navijači mogu da naprave. Nažalost, UEFA UEFA je ovde ponovo pokazala svoju pravu moć, kao i '92 godine kada smo bili na pragu ponovnog plasmana u finale Kupa Šampiona
U ovom trenutku preokupacija nam je da napravimo dobru radnu atmosferu, da igrači više vremena provedu na stadionu, i to se već sprovodii. U poslednjih nekoliko kola smo pobeđivali, atmosfera je zadovoljavajuća, i očekujem da posle dobrog pripremnog perioda u prolećni deo sezone u svaku utakmicu užemo maksimalno spremni i motivisani

Partizan je značajno odmakao, ali mislim da u bitnoj meri možemo da kreiramo prvaka

Krajem 80-ih CZ je izašla sa petogodišnjim planom u kome je bilo zacrtano osvajanje jednog evropskog trofeja.Da li sada postoji sličan plan?

Tačno je da smo izašli sa tim palnom, i da nam je bila želja da dođemo do jednog evropskog trofeja - i imali smo sreću da osvojimo najjači.
Planovi za budućnost u Zvezdi postoje, i na nekoj od sledećih sednica upravnog odbora biće predstavljen jedan takav plan. Mislim da je CZ za stvaranje dobrog evropskog tima potrebno vreme. Svima je poznat odliv igrača u inostranstvo i teško dovođenje dobrih igrača, što je situacija celog YU fudbala. Normalno je i logično da sa takvim planom izađemo i takav plan će biti iznet ili na prvoj ili na nekoj od sledećih sednica upravnog odbora (UO). Mislim da je CZ jedini naš klub koji može nešto da uradi u Evropi i nadam se da ćemo u jednom petogodišnjem periodu koji ćemo zacrtati, i čiji ćemo plan striktno sprovoditi doći do određenih rezultata na međunarodnoj sceni

Da se dobije jedan dobar tim ne treba prodavati igrače čim se uigraju! Šta mislite vi o tome?
Da li planirate da zadrzite jednu istu ekipu bar 2-3 godine (da ne prodajete glavne zvezde 4 godine pre isteka ugovora kao npr D.Stanković) ?

Cilj priprema je da na proleće CZ igra kako od nje očekuju njeni navijači. Najsvežiji je poziv koji nam je poslala Barselona za prijateljsku utakmicu 15. decembra, što ćemo još razmotriti. Imali smo ponudu da ponovo idemo u Kinu na 20-dnevnu turneju, ali to smo odbili. Pregovaramo za turneju po Francuskoj i tražili smo 4 utakmice i mislim da je realno da to dobijemo. Takođe, u igri je i Španija, tamo gde je toplije i gde bi se mogao odigrati veći broj utakmica. Pripreme će se odvijati u januaru,gledaćemo da to bude tamo gde budu povoljniji klimatski uslovi

Molimo vas gospodine Džajiću da nam kazete šta će biti sa Pericom Ognjenovićem - da li ide napolje ?
Koja su planirana pojačanja?
Koji igrači su stavljeni na transfer listu za zimski prelazni rok?

Perici u junu ističe ugovor. Mi još nismo konkretno razgovarali s njim, ali ćemo mu ponuditi da ostane. Ukoliko ne pristane, nemamo ništa protiv da već sad napusti CZ, naravno uz obeštećenje. Kao što znate, Real Madrid je pokazivao interesovanje za njega, ali izgleda da je taj interes splasnuo, Real se više ne javlja, i jednostavno ne znamo kakva je situacija sa njim.
Mićić je u pregovorima sa nekim klubovima, konkretno još uvek ne znam da li će doći do realizacije toga. Njega bi pustili i zbog njegovih godina - 29-30, njemu je već vreme da ide u inostranstvo.
Što se tiče Pantelića, on još 2 godine ima ugovor. Bio je kod mene pre nekoliko dana i rekao je da su se neki nemački klubovi interesovali za njega. Rekao sam mu da nam se jave pa ukoliko se nađe povoljno rešenje možemo da razgovaramo o tome. Kao što vidite, sve su neke pretpostavke i kombinacije, ali još nijedan igrač nije otišao iz CZ.
Nećemo dovoditi neki veliki broj igrača, pošto ne postoji preka potreba za tim u ovom trenutku. Postoje neke kombinacije, ali to je veoma vezano i za odlazak Perice i eventualno Pantelića. Dok ne saznamo pravu situaciju oko ove dvojice igrača ne možemo razmišljati ni o nekim pojačanjima.

[nikola]

Da li će Zvezda dovesti boljeg golmana ?(Zašto Pesic greje klupu?)

Zvezda se uvek trudila da ima dobrog golmana. Jevrić je u početku branio dobro, ali više to ne čini onako kako se od nega očekuje. Što se tiče Pešića,on čeka svoju šansu, ali mislim da je to pitanje za trenera CZ.

Zašto Zvezda ne posveti veću pažnju omladincima a ne došljacima, da podsetim da je genaracija pre dve godine harala u omladinskoj ligi a od njih trenutno niko nije standardan ?

Ovo pitanje mi se često postavlja, ali mislim da o ovome naši navijači nisu dovoljno obavešteni. Trenutno imamo 10 igrača iz našeg podmladka u raznim prvoligaškim klubovima, što je 20-godišnja praksa našeg kluba - od kako sam ja tehnički direktor. Prvo da ih pošaljemo na "kaljenje", pa ako se dobro pokažu mi ih posle godinu ili dve vratimo. Pošto se ta praksa pokazala kao uspešna nemamo nameru da je menjamo.

Zasto Zvezda ne uzme kredit iz neke banke pa lepo dovede nekog bivšeg igrača koji greje klupu napolju i nije loš igrač a takvih hvala Bogu ima napolju. Nešto poput slucaja Croatia - Prosinecki.
Kada cete kupiti Savicevica?
Da li ima mogućnosti da se vrate igrači koji su nekada igrali u Zvezdi i koji su, ako ta mogućnost postoji?

Zvezda sigurno neće dovoditi nekog igrača samo zbog njegovog imena. Može mu biti ponuđeno da se vrati samo ako mislimo da može da pomogne timu i da donose titule. Neću nikada vratiti igrača bez obzira na možda njegovu želju da se vrati, ako mislim da ne može da pomogne CZ. Za Stojkovića je kasno, s obzirom da se nalazi u takvim godinama.
Savićević je bio istekao ugovor, ali on želi da karijeru nastavi u inostranstvu.
Što se tiče mlađih igrača, svi imaju čvrste ugovore, tako da je teško doći do njih. Ponavljam da nikada neću vratiti onog igrača za koga smatram da ne bi pomogao CZ, bez obzira na njegovo ime i prezime, i želju za povratak.

Džajo da li bi mi reako kada će Zvezda naći trenera kakvog zaslužuje.
Kada će Zvezda najzad da dovede pravog trenera i da prestane da se vrti oko 3 ista čoveka, Šekularac, Boškov i V. Petrović nemaju klubove.

Teško je garantovati koliko će neki trener ostati na svom mestu. Čak i kad bi pregovarali sa Lipijem, Menotijemili nekim drugim poznatima trenerom. Promena trenera je uvek neprijatan potez, i Zvezda je poznata kao tim koji to retko čini. Međutim, ako situacija tako naloži, i ako je takva klima, mi se odlučujemo na taj korak. Igrom slučaja poslednjih godina smo ih menjali češće zbog slabijih rezultata i po pravilu dešavalo se da kad ih promenimo uzmemo trofej. Naravno, to ne sme postati praksa.

Gospodine Džajiću pošto se vidi da je naša liga propala i da smo na dobrom putu da zauvek prestanemo sa takmičenjem u LIGI ŠAMPIONA, hoćete li pristati da igrate u ovoj novoj evropskoj ligi (ukoliko bude formirana). Ligi u kojoj ce igrati najjači klubovi Evrope, svi prethodni osvajaci lige šampiona i INTERKONTINENTALNOG KUPA.
Kakve su sanse CRVENE ZVEZDE da igra u Evropskoj ligi koja će najverovatnije poceti 2000 ?
Ako bude te lige valjda ZVEZDA više neće biti prodavnica igrača, jer će i ZVEZDA dobijati dosta para ?

Gospodine Džajiću,
Ako vam nije problem odgovorite mi na sledeća pitanja:
1. Koliko ce tačno gledalaca primati "Marakana" kada na svim tribinama budu bile stolice sa naslonima? (Ako imate mogućnosti recite mi i koliko će svaka tribina imati stolica)?
2. Sta ce pisati na istoku,zapadu i jugu ?
3. Kada će sve to biti gotovo ?

1. oko 56.000 sedećih mesta
2. na istoku će pisati CRVENA ZVEZDA, na zapadu će biti grb kluba
3. do početka prolećne sezone
U planu je izgradnja tri terena iza južne tribine i pokrivanje cele istočne, a možda i severne tribine. U planu su i izgradnja loža i još nekih prostorija na samom stadionu.
Želja nam je da stadion izgleda kako i dolikuje našem klubu.

Šta je sa Brazilcima?

Moje lično mišljenje je da je Adilson igrač koji može da zadovolji zahteve CZ. - još je mlad i ima mesta za napredak, ima dobru tehniku, dok centarfor Vilijams nije zadovoljio moje kriterijume. Mišljenja sam da mu predložim da ne nastavimo saradnju u zimskom periodu. CZ je imala želju da dovede pojaćanja iz inostranstva, a ja sam želeo da to budu baš igraći iz Brazila.To se sve dešavalo dok sam bio na SP u Francuskoj i rekao sam trenerima da na raspolaganju imaju 40 dana da provere te igrače. Vladalo je jedno raspoloženje i trenera i navjaća i novinara da se dovedu takva pojačanja. Vilijams možda i nije imao sreću jer se malo i povredio, a taj period adaptacije može i da potraje.
Mogu vam reći da sam trenutno u pregovorima za kupovinu još jednog novog Brazilca - špic igrača.

Kako ćete izabrati predstavnika navijača za upravni odbor ?

Tu nije ništa sporno, mi smo razgovarali sa navijačima. Kad ga oni predlože mi ćemo apsolutno to prihvatiti. Naša želja je da imamo takvog predstavnika u našem odboru i mislim da je to dobra praksa. Koga će Delije odrediti - to je njihova stvar.

Kako da vratimo navijače na stadion?

Mislim da je publika izgubila veru u ovaj način takmičenja, i u ovu ligu, i to je nešto što treba sve da zabrine. Ne znam šta je razlog tome, ali uopšte na svim stadionima, naše navijače interesuju samo pojedine utakmice u domaćem prvenstvu. MIslim da u dogledno vreme neće biti velikog broja publike. Za to postoje i objektivni razlozi, uostalom i način kako je odigrana prošla sezona i sve to, mislim da je publika izgubila veru u regularnost takmičenja i mislim da možda i iz tih razloga ne želi da dolazi. Ne radi se samo o kvalitetu, ima ekipa koje imaju kvalitet i može da se vidi dobar fudbal. Mislim da je regularnost glavni razlog za slabu posetu stadionima.

Kada će prestati rasprodaja igrača? Kada će zvezda imati jednu stalnu i odlučniju ekipu? Zašto su igrači neozbiljni i neodlučni ?

Prošle godine imali smo ubedljivo najbolji tim u YU, pa nismo ništa uzeli od trofeja. Tu ima i veze regularnost koju sam malopre pominjao. Ja ću gledati da iz Crevene Zvezde ide najmanji mogući broj igrača - oni koji to moraju, i kojima ugovori ističu. Realno, sada je takvo vreme da igrača koji 5 godina provede u CZ veoma teško možemo zadržati posle isteka ugovora. Što se prevremene prodaje igrača tiče, mislim da će se to, dok sam ja predsednik CZ, vrlo retko dešavati, da ne kažem da se nikada neće desiti. Kao što sam već rekao, gledaću da što manji broj igrača napušta CZ

Zašto ljudi kao sto ste Vi, dozvoljavaju da se politika mesa u fudbal, i uopšte u sport?

Moje mišljenje je da svako treba da radi svoj posao. Jednostavno ne treba da kao FK ulazimo u takve rasprave, i treba da se borimo na sportski način. Političari treba da dolaze na naše utakmice, to im niko ne može zabraniti. Napravli smo UO bez političara i mislimo da je bolje i za te ljude i za CZ da ostane ovako kakva je sadašnja situacija.

Kako je moglo do sada da neki ljudi budu u zvezdinoj upravi a da njihove firme budu sponzori Partizana?

Verujte da ne mogu konkretno da odgovorim, to je bilo u nekom periodu pre mog dolaska na mesto predsednika, ali mislim da je i to predimenzionirano. Mi smo razgovarali s tim ljudima i oni su shvatili da to nije trebalo raditi, a njihovo objašnjenje je bilo da oni nisu učestvovali u tome. Pretpostavljam da toga više neće biti.

Da li CZ može da se izdigne iznad trenutne situacije u zemlji i da bude ono po čemu će se ova zemlja i narod prepoznavati?

CZ se uvek izdizala iz teških situacija. Mislim da trenutna sportska situacija nije nešto teška, bilo je i mnogo težih. Jednostavno, igramo u takvoj ligi gde 1 ili 2 poraza mogu da vas koštaju titule. I fudbal je sastavni deo života, može se gubiti ili pobeživati, ali stvari ipak ne treba shvatati kao da je CZ u krizi.

Šta je vaša tajna? Da li je to ono' 'raditi,raditi i samo raditi''?

Ja sam dugo u CZ - već 36 godina, veoma dobro poznajem mentalitet ljudi i norme i šta treba raditi u CZ. To iskutvo mi govori ne samo raditi, raditi i raditi već da treba i znati raditi.

Da li svoju ličnu i profesionalnu budućnost vezujete za CZ?

Da, kao i do sada, a to datira od trenutka kada sam došao u CZ, i tako će biti dok iz bilo kojih razloga, više sile, ne budem mogao budem u CZ. Ja sam Zvezdaš, moja ljubav prema Zvezdi je ogromna, što svi znaju i što valjda ne treba da dokazujem. Imam želju da radim kao da sam prvi dan CZ, i tek želim i da da se nadmećem i dokazujem.

Veliko zadovoljstvo da vode ovaj razgovor imali su :
Mišai
Caki

[nikola]

ЕКСКЛУЗИВНО: НАЈВЕЋА ФУДБАЛСКА ЛЕГЕНДА, ДРАГАН ЏАЈИЋ, ПРВИ ПУТ О СЕБИ И ПОРОДИЦИ - ИЗ САТА У САТ

КАКО данас живи наша највећа фудбалска легенда Драган Џајић, екс-председник Црвене звезде? Без Маракане, без фудбала. Како изгледа један његов обичан дан.

У причи која следи све то можете да сазнате. И, још понешто, о чему наш најпопуларнији и најбољи фудбалер свих времена, први пут - ексклузивно преко „Спортског Журнала” - говори за јавност. Казивање Драгана Џајића тече из сата у сат...

7.00 - Обично устајем у то време. То је нека моја навика још из играчких дана. Онда попијем кафу и прихватим се новина. Дан ми обавезно почиње са „Спортским Журналом”! Некако сам се на то навикао и то траје већ годинама. Наравно, прочитам и „Спорт”, мада ме је овај лист у последњих годину дана баш добро испрозивао. Черечио ме је уздуж и попреко. После тога прелазим на политичке листове. Једноставно, волим да сам добро обавештен и да сам о свему у току...

8.00 - После читања новина прелазим да радим вежбе. Више то чиним због мојих леђа, мада ме сада не боле и немам проблема са њима; већ просто да одржим неки устаљени ритам.

Следи потом доручак. Обично доручкујем сам, јер остали укућани имају своје обавезе и према њима се и одређују. Једем нешто лагано, не обимно, јер касније имамо своје уобичајене спортске активности.

9.00 - Почињем полако да се спремам за одлазак у „Гемакс” у базен. То радим редовно, сваки дан, без изузетка. Просто субјективно сам утврдио да ми то помаже, користи. А, и лекари су ми казали да је то најбоље за проблеме које сам имао са кичмом.

Понекад ми се придружи и супруга Бранка, али због својих обавеза то све ређе ради. Ако и смогне да дође, обично то чини у поподневним часовима, када стигне са свог посла. На базену проведем једно сат времена и већ сам у 11 часова у ресторану...

11.00 - После базена обично свратим на кафу, чај или сок у ресторан „Гемакса”. Ту се најчешће виђам и са пријатељима који знају мој ритам, односно мој распоред, па дођу да се видимо и испричамо.

О чему причамо? Најчешће о дневним темама. Ни фудбал није изузетак. Увек се нађе нека актуелна тема која нас све окупира. Има тема за разговор. Често ме људи питају - да ли сам, на неки начин, ревидирао неке ставове о пријатељима и пријатељству. Морам да кажем - да јесам. По мени, то је нормално и логично.

Када је човек зрелији, све јасније види. У младости не размишљамо много о томе. Дружимо се, али често и не знамо какви смо једни према другима, док нас неки догађај не погоди и отрезни. Одједном нам се неки људи, у које смо имали неограничено поверење, представе у неком другом светлу.

Међутим, са овим животним искуством, ја то чак не сматрам као нешто ненормално. Ипак ми живимо у земљи Србији. Не могу да кажем да у мом случају важи она пословица - „неста власти, неста пријатеља”. Није тако. Мада би човек, био млад или стар, увек требало мало озбиљније да се позабави оним са ким се дружи, у каквом окружењу живи... Јер, у супротном то може скупо да га кошта.

Лично, у неке људе сам се дебело разочарао. Са онима који су ми били прави пријатељи, нарочито они из детињства - то није случај. Није случајно измишљена она сентенца да човек може да зна све, осим колико има пријатеља. Срећан сам, на неки начин, што су они прави пријатељи остали уз мене. Мада не замерам ни онима који су ми окренули леђа. Живот је то...

Био сам свашта у фудбалу, био сам и председник Црвене звезде, али ја никада нисам сматрао да сам човек власти. За мене је то био тежак, рударски посао! Друга је ствар како су то људи процењивали и вредновали. Време ће, наравно, показати ко је имао добре намере, добру политику...

Никада од својих функција у Црвеној звезди нисам правио никакву филозофију. Увек сам давао све од себе. На жалост, у фудбалу никада не можете да будете сигурни, када и најбоље радите, да ће то донети резултате...

12.00 - Одлазим у школу по децу, да их довезем кући. Срећом, школа није далеко; на пет минута је од куће. Сања и Драгана иду у француску школу. Сања има годину дана до матуре, а Драгана - две. После тога очекујем да наставе са школовањем, да студирају.

Старија Сања се већ изјаснила да би волела да студира економију, док се млађа Драгана још није определила... Ја сам се мало касније оженио. Али, поред тога што сам имао заиста великих, огромних обавеза у Црвеној звезди, ја децу ни у једном погледу нисам запоставио.

Увек сам имао времена за њих, тако да сада, заиста, не могу да кажем како ово време док не радим посвећујем деци. Ја сам им се увек посвећивао максимално. Не знам како би то било да сам се оженио још док сам био играч. Можда не бих имао толико времена за породицу. Овако, моја деца нису осетила ништа од свега колико сам се ја предавао Звезди, колико сам живео за клуб...

И, та узајамна љубав и пажња, увек су постојали у највишем облику. У мојој породици увек је присутно позитивно расположење: шала, смех, пажња... Када наши пријатељи задиркују децу питањима, коме су више привржени - мени или Бранки - оне се богами озбиљно љуте!

13.00 - Обично ручамо у то време. И тај режим је установљен због Сање и Драгане, јер се оне поново враћају у школу. Некада и ја ручам са њима. Али, чешће сачекам Бранку док дође са посла, па заједно ручамо...

Често ме питају - како се сналазим у улози да Бранка ради, да је на положају, док сам ја тренутно слободни уметник. Све што сам у животу радио, све што сам одлучивао, ја сам то радио са пуном свешћу о свему. Према томе, још нисам дошао у прилику да се нешто кајем, да за нечим жалим.

Све било је моја одлука, мој став. Нећу да кажем како ми се није променио начин живота. Јесте. Додуше, супруга Бранка ради један одговоран и тежак посао, заменик је републичког тужиоца и има своју каријеру. Ја је у свему подржавам. Била је у могућности да промени посао, да оде и у дипломатију.

Али, због обавеза према деци и мени, није се одлучила за ту варијанту. Мада је, кажем, имала најозбиљније понуде. Често сам у медијима читао разне шпекулације о томе, како се моја Бранка дружи са Даницом Драшковић. Не видим у чему је ту проблем? Зар смо дотле дошли, да морамо да кријемо и своје пријатеље?! Бранка и Даница су баш дугогодишње пријатељице и то сигурно нису напрасно постале због неког интереса.

15.00 – Ако сам уморан од базена, односно пливања, одем у собу да мало прилегнем. Одгледам неку ТВ емисију, па – или заспим, или наставим да читам.

У последње време заиста доста читам. Просто, као да журим да надокнадим оно што сам као играч или фудбалски функционер пропустио. Прочитао сам сва дела Паула Куеља, а нећете веровати, сада сам се, у овим годинама, поново вратио Иви Андрићу. Њега поново исчитавам.

Нисам од оних људи који почну да читају неколико књига. Ја, када се посветим једној, терам до краја. Наравно, ако ме од почетка заинтересује. У то време сам између књиге или телевизије... Све до 17 часова.

17.00 – У ово време, скоро без изузетка, идем у своју редовну шетњу. Имам две своје туре, па их бирам како сам тренутно расположен. Било како било, у лаганој шетњи пређем по пет километара и то ми јако прија. Користи ми то доста, поготову што сада имам времена за све.

18.00 – Тада смо сви на окупу, па је то тренутак за договор – да ли негде излазимо, или остајемо код куће. Ако се одлучимо на излазак, најчешће идемо са децом. Волим да једем рибу и рибље специјалитете, па обично излазимо у неке од рибљих ресторана.

Београд је у том смислу чудо. Има толико добрих ресторана, врхунских, да би нам на томе могла да позавиди и комплетна Европа! Када не излазимо са децом, онда су ту наши најближи пријатељи. Мада сам, свеједно, свестан да долази дан, када деца неће ни хтети да иду са нама. Излазиће са момцима и ја ћу бити срећан и задовољан због тога.

Нисам од оних очева, који ће да се шокирају, када сазнају да им се дете заљубило. Никада, иначе, нисам волео дуго да остајем ноћу, па сам тај манир задржао и до данашњих дана. Спортски. Ако и изађемо у ресторан, код куће сам већ око 23 часа. Тада и одлазим у кревет, уз још мало ТВ програма...

23.00 – Кад човек легне и затвори очи, јављају му се свакакве мисли, походе га разне дилеме. Ту је и размишљање – шта и како даље. Заболи ме што неки људи настоје да ме, по сваку цену, избришу из историје Црвене звезде. Али, то није мој проблем.

Немогућа им је то „мисија”. Ја Црвену звезду не могу никада да заборавим! Ако постоје неки људи, који желе да ме „протерају” из Црвене звезде... то је, понављам, њихов проблем. Ја бих, наравно, волео да такви људи не постоје.

Видео сам да има много оних, који се нападно интересују – шта ће то Драган Џајић да ради у будућности, којим послом ће да се бави? Један такав разговор са мном, баш у „Спортском Журналу”, изазвао је, без потребе, сасвим погрешне конотације. Понављам то по стоти пут: Хоћу прво да се добро одморим, па тек онда ћу да видим којим путем даље.

У пензију сигурно нећу! Сигурно нећу ништа радити ни до СП у Немачкој. После тога... једним мирним и сталоженим размишљањем доћи ћу до праве одлуке, правог решења. Знам шта желим, шта хоћу и шта могу. Знам и ово: Било шта да изаберем, било какву шансу да добијем, овде или у иностранству, ја ћу то прихватити на свој начин.

Нећу ићи преко лешева, нећу газити људе да бих дошао до неког положаја! Речју, нећу радити никоме о глави да бих ја, Драган Џајић, освојио неке позиције...


Ime i prezime - Dragan Džajić

Rođen   30/05/1946.
Mesto u timu   Levo krilo
Utakmica za reprezentaciju   85
Golova za reprezentaciju   23
Debitovao   17/06/1964.
Igrao u klubovima   FK Crvena Zvezda, Bastija (Fra)

U većini anketa proglašavan je za najboljeg Jugoslovenskog fudbalera svih vremena, a do današnjih dana ostao je ljubimac navijača,zahvaljujući prefinjenoj tehnici na terenu i ponašanjem van njega.

Rođen je u Ubu 30.maja 1946, mestu nedaleko od Beograda, a celokupna fudbalska karijera vezana je za FK Crvena Zvezda, u kojoj je igrao u periodu 1961-1978 sa izuzetkom dve sezone u Francuskoj Bastiji (1975-1977) gde je bio najbolji strelac ekipe sa 31 pogodkom.

U "crveno-belom" dresu Crvene Zvezde je počeo i završio svoju blistavu karijeru postigavši 108 golova.

U nacionalnom dresu debitovao je sa 18 godina, 17.juna 1964. u meču sa Rumunijom. Dugo je držao rekord po broju reprezentativnih nastupa, sa 85 utakmica i postignutih 23 gola. Od državnog tima oprostio se 16.09.1979. u Beogradu, protiv tada aktuelnih svetskih prvaka Argentinaca (4:2), u prijateljskoj utakmici specijalno organizovanoj u čast Dragana Džajića.

Nakon uspešne karijere na zelenom tepihu, posvetio se posla na mestu direktora Crvene Zvezde, da bi kasnije postao i predsednik. Ostaće zabeleženo da su "crveno-beli" pod njegovim vođstvom postali prvaci Evrope i Sveta 1991.

Tokom 2004. povukao se sa mesta predsednika "crveno-belih" iz zdravstvenih razloga.Dragan Džajić - legenda koja traje

Dragan Džajić je nekako postao i ostao usputna radost našeg života" - napisao je svojevremeno doajen jugoslovenskog novinarstva Miroslav Radojčić. O najznačajnijem fudbalskom imenu na ovim prostorima napisano je tokom minulih četrdesetak godina na hiljade priča ali nijedna od njih nije u potpunosti predstavila svog glavnog junaka. Ne zbog toga što je autorima nedostajalo talenta već zbog činjenice da se priča o najvećoj ikoni Crvene zvezde, jednostavno, ne može zaključiti tačkom. Ona nema kraja i možda je Radojčić, u rečenici koju smo citirali, uspeo da i najpreciznije objasni fenomen koji, ne samo u granicama Srbije i Crne Gore, predstavlja u "najvažnijoj sporednoj stvari" Dragan Džajić. On jeste legenda svetskog, evropskog, jugoslovenskog i srpskog fudbala zbog onoga što je ostvario kao igrač, kao i zbog rezultata koje je postigao kao rukovodilac najtrofejnijeg balkanskog kluba, ali je pre svega "usputna radost naših života". Jer, rekordi koje ovaj pedesetosmogodišnjak drži po broju nastupa, osvojenih trofeja i postignutih golova u reprezentaciji i Crvenoj zvezdi, nisu presudno uticali da njegova životna storija postane bestseler na fudbalskim meridijanima planete. Radojčić je to sjajno objasnio: "Džajić je postao nešto veliko i kolosalno, što smo svi mi, manje talentovani, želeli da postanemo ali nismo - on je bio uspešan. ostaje mi da razmišljam šta je tajna životnog uspeha. Iz svih ovih godina, verovatno to više naslućujem nego što znam. Čini mi se da je Džaja, ako ne otkrio, onda najbolje u životu primenio tu tajnu - važno je biti važan ali ne rpaviti se važan".
Pet puta u selekcijama Sveta i Evrope

Dragan Džajić je rekorder i kada su u pitanju nastupi fudbalera sa ovih prostora za selekciju Sveta i Evrope - činio je to pet puta! Prvi nastup imao je sa samo 23 godine na Marakani, protiv Brazila. Džajić je priznao da je taj meč dočekao sa klecanjem u kolenima.
- Ne znam ni danas šta mi se dešavalo pre te utakmice, živci su mi potpuno popustili. Takvu tremu nikada u životu nisam osetio ali kada smo istrčali na teren, i kada sam čuo eho 200.000 ljudi sa tribina nešto mi je "kvrcnulo". Mogao sam posle da igram nedeljama na Marakani, bez predaha - kaže Džajić.

[nikola]

Ako vas jos nesto interesuje o Dzaji a niste znali evo linka:
http://forum.burek.co.yu/index.php/topic,335415.0.html

<a href="http://www.youtube.com/v/BLyaI8CfjPM&amp;rel=0&amp;fs=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/BLyaI8CfjPM&amp;rel=0&amp;fs=1</a>

<a href="http://www.youtube.com/v/5T0bMMMlMc4&amp;rel=0&amp;fs=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/5T0bMMMlMc4&amp;rel=0&amp;fs=1</a>

[Mikintosh]

Jbg sad guli krompir u zatvoru! Dosao Ivica sa Maricom hehe!