Srpska ambasada u Sloveniji
Lokomotiva Plovdiv:
ГОРАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ ПРАВНИ ЗАСТУПНИК ПОВРЕЂЕНОГ ЖАНДАРМА
Суд је имао лак задатак
Горан Петронијевић пуномоћник повређеног Небојше Трајковића, сматра да је снимак нереда на фудбалском стадиону Црвене зведе, показао чињенично стање.
-Суд је имао лак задатак да прегледом снимка утврди шта се заиста дешавало тог дана. Оштећени је задобио тешке опекотине, али поред њих, страшније су психичке последице које су настале због страха који је Трајковић осећао током инцидента. Он се сада, као и већ дуже време, налази на лечењу у болници, а према неким лекарским прогнозама, психичке последице могу му остати трајно, рекао је Петронијевић и додао да на пресуду која је изречена Урошу Мишићу, он, као пуномоћник, нема право жалбе.
-Изречена казна је била одлука суда и о њој немам шта да се изјашњавам, закључио је Петронијевић.
Цитат
ЈОВАН ПАВЛОВИЋ АДВОКАТ НАВИЈАЧА ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ОСУЂЕНОГ НА 10. ГОДИНА РОБИЈЕ
Урош је добро дете
Ако полиција није у стању да реши обезбеђење оваквих спортских догађаја, постављањем мрежа, претресима и на друге начине, онда не требају да дижу хајку на једног осамнаестогодишњег клинца
Адвокат Уроша Мишића, осуђеног на 10 година затвора због покушаја убиства жандарма Небојше Трајковића на ''Маракани'', тврди да оваква драконска казна његовом клијенту не би биле изречена ни да је ''са земунцима планирао атентат на Ђинђића'' и најављује жалбу Врховном суду Србије.
Говорите да је пресуда срамна. Зашто је тако квалификујете?
-По објављивању пресуде Урошу, сутрадан су се, у свим новинама и електронским медијима, појавиле две невероватно супротне вести: да је тај исти Окружни суд у Београду, Урошу Мишићу, за покушај убиства полицајца, изрекао казну затвора у трајању од десет година и друго, да је двојици малолетника за тешку телесну повреду са смртним исходом, што је, безмало, равно убиству, ученика Николе Ковачевића, изрекао по три године малолетничког затвора.
Сматрате да није било основа да се Мишићу суди за покушај убиства?
-У образложењу првостепене одлуке, суд се позива, између осталог, и на мишљење и налаз судских вештака Института за судску медицину у Београду. Оно што је значајно јесте то да вештаци категорично тврде да је жандарм Трајковић задобио више опекотина, које су појединачно и скупно оквалификоване као обична тешка телесна повреда. Дакле, повреда која није, нити је била, опасна по живот.
По вашем мишљењу, која би била адекватна казна за оно што је Мишић урадио?
-Овде нико не бежи од одговорности. Мишић мора да одговара јер нико нема право да пали бакљом другога. Чињеница је да је Урош добро дете и да није имао намеру да убије било кога. Он је једноставно залутао на тој утакмици. Понела га је стихија и стампедо навијача који су видели Трајковића и помислили да је у питању противнички навијач.
Одбрана све време тврди да се од Мишићевог случаја, уз притиске из МУП-а, прави пример. Мислите ли да постоји и њихова одговорност за оно што се догодило?
-Ако полиција није у стању да реши обезбеђење оваквих спортских догађаја, постављањем мрежа, претресима и на друге начине, онда не требају да дижу хајку на једног осамнаестогодишњег клинца. На фудбалске мечеве долазе људи који су надрогирани, да ли игром, да ли алкохолом или опијатима. Полиција то зна и на њима је да обезбеде сигурност на теренима.
Шта је са Трајковићем? Условно говорећи, да ли је, макар делом, и он сам крив за оно што му се догодило?
-Основно је питање шта је Трајковић радио на северној трибини. Његово задужење је било да са обележеног места, ван домашаја навијача, посматра ко прави нереде на стадиону. Међутим, он је самоиницијативно, без таквог наређења, сишао на трибине, што је представљало провокацију за навијаче.
Одбрана тврди и да је жандарм мењао свој исказ више пута током суђења?
-Тачно. Од исказа који је дао у полицији до његовог сведочења на суду, Трајковић је мењао свој исказ, сваки пут у све већој мери оптужујући Уроша за покушај убиства. Не сме се заборавити да је други жандарм, који се налазио на два метра од Трајковића и Уроша на ''Маракани'', на суду рекао да он ни у једном тренутку није приметио намеру код Уроша да Трајковићу угура бакљу у уста.
Да ли ће те и када покренути жалбени поступак?
-Примили смо решење о продуживању притвора Урошу и то је прво на шта улажемо жалбу. Једва чекамо отправак пресуде како би, од ВСС, затражили њено укидање и враћање на поновни претрес. Ако ВСС то не прихвати, тражићемо преиначење пресуде и драстично смањење казне.
ПРАВЕДНА ДРЖАВА
Пре неколико дана деветнестогодишњи Урош Мишић осуђен је на десет година затвора због наводног покушаја убиства полицајца у цивилу на фудбалској утакмици. У медијима је представљен као хулиган који је коначно смештен тамо где заслужује, мада, нажалост, нико није озбиљно саслушао обе страну догађаја. Погрешио Урош јесте, треба да одговара, да добије казну, али заслужену, не да му се уништава живот. Изгледа да је Урошев највећи грех и несрећа то што је ушао у сукоб са полицијом, па је казна самим тим већа. До јуче, таквих казни није било Недавно, убица и силоватељ детета је добио казну која је нешто нижа од Урошеве. Где је ту правда? Можда су се казне наједном пооштриле, па је Урош први, онај на коме се сломило. Одједном се успоставља такав систем вредности где сада знамо колико некога кошта напад на униформисано лице у цивилу, али не знамо колико ће лежати онај који силује, који отме народну имовину, онај који убије?
Грех је, дакле, бити обичан човек, понешен атмосфером, цивил? Ако је правда једнака за све, зашто нико није одговарао за смрт младића у америчкој амбасади, или смрт човека на митингу радикала? То је већ заборављено, животи су угашени, а криваца нигде. Нажалост, овог пута су и електронски медији заказали, окарактерисали су Уроша као хулигана који је морао да добије и више. Не оправдавам ја Уроша, али да ли бисмо причали о овоме да се ради о неком татином сину, који је убио или претио убиством, у прошлости смо се нагледали тога? Да ли је, не мање, несрећни Трајковић, у цивилу са пиштољем поступио професионално? Или је и он жртва система померених и уврнутих вредности, који зарад скупљања политичких поена показује своју силу преко једног човека, угрожавајући и његов живот? Да ли показивање да држава ради нешто треба показивати само на фудбалском стадиону? Шта је са организованим криминалом, политичким криминалом, судским криминалом? Десет година? Ако је Урош добио десет, колико би требало да добију убице Ивана Стамболића, бар двеста година! Висока казна_ Јесте, али нека обичан грађанин зна, за убиство доживотна, са тачним бројем година које би морао одлежати да је људски век дужи. Не би се онда криминалци, који су у црно завили целу нацију, шепурили по улицама, а Урош испаштао и њихове грехе. Стиди се правдо Србије! Морамо схватити да је затвор школа у којој се врши рехабилитација, преваспитање, а не само плаћање грехова, а Урош их већ плаћа. У Урошевом случају, када постане слободан, биће већ одрастао човек који ће се тешко снаћи у друштву после толико година. Скупо ће платити цену своје грешке, непромишљеног потеза, страха због пиштоља, док ће се они са тежим кривичним делима, слободно кретати улицама. Морам да напоменем, да не би погрешно схватили, не пружам подршку било ком виду насиља, кршења закона, већ само инсистирам на чињеници да закон коначно буде исти за све. Велики број фудбалера, поштених људи тражи правду, фер и поштено суђење, са истим правима за сваког појединца. Тражећи правду за Уроша, тражимо правду за себе, за грађане, како се грешке не би понављале. Поштено суђење, нови сведоци, без притисака на
оне који покушавају да укажу на пропусте у судском процесу. У супротном, враћамо се у она времена, када се закон о вербалном деликту кажњавао палицом и Падинском Скелом.
Не слобода, већ ПРАВДА ЗА УРОША!
Бранислав Лечић
Саопштење за јавност
Пошто се медији претходних седам дана баве само Делијама обраћамо се јавности следећим питањима:
1. Ко се то толико боји позива на правду, и да ли се ико заиста запитао шта значи порука: "Правда за Уроша"?
2. Да ли је јавност упозната са свим детаљима судског процеса који негирају такву квалификацију кривичног дела?
3. Да ли је Судија Лазовић судио по истом закону када је контраверзног бизнисмена ослободио за убиство?
4. Зашто се 11 мајица на терену карактеришу као притисак на суд, али не и писмо независног синдиката полиције упућено судији непосредно уочи доношења пресуде у коме се тражи изрицање максималне казне?
5. Да ли је у овој земљи закон исти за све, када се за напад на полицајца добија 10 година затвора, а за брутално убиство недужног демонстранта два месеца суспензије?
6. Зашто јавност упорно затвара очи пред чињеницом да највећа жртва овог случаја, и након вишедеценијског стажа у полицији, и после десетина интервјуа у којима је константно наглашавао своју незавидну егзистенцијалну ситуацију, и даље нема решено стамбено питање док се и нижи страначки функционери башкаре на Дедињу и осталим елитним Београдским насељима?
7. Зашто се јавност заиста не запита шта значи порука "Правда за Уроша"?
Овим путем поручујемо свим Звездашима да обрате посебно пажњу на судбину клуба, и да не падну под утицај систематске кампање која се већ дуже време води против Црвене звезде, њених легенди и навијача.
Делије Север
evo jedan odlican sajt:
http://www.aca-coa.rs.sr/
